Velim družici da bumo danas, kak i navek, papali gusku na Martinje, kak bi omastil brk u brkovitom studenome. Replika je bila brža nek sam si mislil u stilu najdi si drugu gusku. Kaj sam štel, to sam dobil, jezikovu juhu. Snoćka sam obnevidel i tintara me od mošta boli kaj luda, a još bi štel gusku. Dobro sam prešel kaj nisam dobil ćušku.
Prošetal sam se i našim sejmom i imal sam kaj videti. Još sam pod dojmom i pojmom. Malo sam luknul i reviju. Bogmeč, kaj da sam bil u Milanu, Parisu ili Nevjorku. Svi si blistali, političari najviše, posebno na otvaranju. Nije njima lako. Mene bi znoj oblil kraj tolkih puca. Pogledam levo, pogledam desno, sve lepše od lepše. Metnem očale, pa su mi još lepše. Skinem ih, pa opet metnem. Joj meni, srčeko mi preveč zatitralo i moral sam na friški zrak, kak me nebi prerano zel mrak.
Makar ljudi vele da su vu mraku sve iste. Ovisi kaj si prethodno konzumirate, jel morti i kadite kak Kekibeg koji je počel uvlačiti u četrdeset i nekoj. Pred neki dan sam bil na sestanku o vodi. Su rekli da je bil plodan kak nikaj do sad vu našem gradu. Jeni su druge falili na sva usta i zbilja sam se splašil da svi skup nebuju otišli pred oltar. No, ko bi ga znal. Navek se iznenadim, kaj mi se vu tim letima nebi smelo događati.
Pitam se, pitam, kaj nas još čeka vu bliskoj budućnosti. Kristalna kugla mi, zasad, nikaj ne pokazuje, a nečije glave nebi vu nju ni stale. Probam sa socom od kave. Ništ se ne vidi. Probam s grahom. To se posle oseti. Probam s kartama, pa me Dok Holidej zezne s noktom.
Onda sam dal jenoj gospoji dlan, a ona mi prognozom upropasti dan. Probam onak, probam ovak. Kak god probam, nejde. Zato sam i zakadil. Puši malo, puši dobro. Pij malo, pij dobro. Tak i vele naši Štatuti na kojima su svi drugi profitirali, a mi zablokirali.
mn/prigorski.hr
fah