Rodil sam se šezdesete u ljeto. Igral sam u Bratstvu, a volel sam jedinstvo. Sve bi dal za partiju, a partiju ni za kaj. Čak sam i sanjal da sam bil prvak Juge, a nisam. Dvaput sam se ženil. U križa ne verujem. Znal sam mam da vu politiki morem ono kaj nemrem ovak. Mnogi su mi pomogli, a ja sam ih zafrknul, a one kaj su mene sam prijavil. Se razme. Tak i treba. Kaj bi oni mez mene.
Ja bez njih morem. Sem se i kandidaral. Nisam prešel, al sam pobedil. Sve je onak kak meni paše. S patkicom se vu kadi kupam. Ona je samo moja. Vu mafiji sam od početka. Tak sem se sindikalno organiziral da mi niko nemre ništ. Do penzije bu išlo, a posle kaj me briga. Ja sam Ja.
Čak sam i prodal da sam bil dragov0ljac. Kaj oni znaju. I medalju su mi dali. Kaj oni znaju. Sam i knjigu napisal. Drugi su mi sve dostavili. Ja sam autor. Kaj oni znaju. Štel sem biti i gradski šef. Ni prošlo onak, al je sad kak treba. Kaj oni znaju.
Na Kalnik nejdem zbog bega. Kaj oni znaju. Sve sam posmical kaj sam štel. Najbolji sam, najpametniji, najlepši morti nisam al na tom delam, sve imam u malom prstu, a i po mrežama delam.
Volim vojnika Rajana, makar sam ga oblajaval, al bolše on nek Branko Kockica. On me je tužil, pa ni dobil, a ja sam ga razdužil. Gledam odozgora na varoš i velim Sve je moje. Sve sam iz zaribal. Je, skoro sam par puta i po tamburi dobil, jesu me i privodili, pa su me i prijavili, ali ja sam sve otkucal kaj mi ne pašu. Tak bum i dalje delal.
Ja sam Đoni bi gud. Jest da sam u vidu kratak, ali nisam moj patak. Jest da sam malo lud, al želim biti Đoni gud.
mn/prigorski.hr