Časna reč, baš sam vu to vreme na starom placu kartal belu i slušali smo krugovalni prenos tekme iz Splita između bilih i crvenobelih. Taman me krenula karta jer sam vu ruki imal četiri dečka, a onda čujemo jecaje i pjesmu o kunjenju.

Jenput sam imal sreču na kartama i tak me zafrknulo. Bil je lep i sunčan dan. Zeli smo mam mađarice s priručnog stola, metnuli dinarčeke brzo vu gertašn i prihvatili se dužnosti. Otišel sam na posel vu Dom kulture, ni bilo struje u dvorani, a i šišmiši su leteli na sve strane. Čuli su i golubovi vu tornju, a s plafona su i crveki padali.

No, ja sam znal kaj treba delat, makar sam vu to vreme bil mlađi punoletnik. Bil sam prvi kad je trebalo. Donesel sam i džezvu za kavu, a malo posle je došel i moj debeli šef. Onda smo se družili uz ono kaj je tekuče imal vu sefu, a to nam se opetovalo i tridesetak let posle. Dekle su došle drugi dan jer su bile vu strahu kaj se bu dogodilo na poslu prek noči. Nije se ništ dogodilo kak niti trideset let posle. Sve je skoro isto.

Oni kaj su imali imaju i dan danas, a oni kaj nisu imali, nemaju niti dan danas. No, bilo je lepo, on je bil svud, pa i u raznim izvedbama i na novčanicama. Devalvacija je sve devalvirala, pa su sam vu to vreme dodavali nule, OO i opet puno nula. Bana vu to vreme nismo smeli glasno popevati, kak da smo znali da se bi mogli zameriti susedima preko Drave trideset i kusur let posle. Baš mi je žal kaj nismo njegovu popevku zmontirali za Jožeka.

Kak bi to zvučalo. Nigdar u životu nisam lagal i reči vagal, jel su dan posle rekli da su vu laži kratke ….Baš zbog toga nisam baš ko dete volel igrati i školice jer sam smatral da sam rode mogu bit na jednoj nogi, a zakaj bi onda ja trebal skakutat jednonožno. Godinama su u 15 i 05 svirale sirene na taj dan i svi su morali stati gde god se našli. Moj prijatelj Hors i ja smo iz prikrajka gledali ko nebu stal vu tom cajtu.

Rekel mi je, buš videl, pa buš se zabezeknul. Bogmeč jesam. Primetil sam da su neke tadašnje komitetlije i vlastodrški sam šmugnuli iza ugla, jel kaj sad. On im je sve omogućil, a sad ga više nema i kaj sad. Trideset i kusur let posle opet su bili vu prvom planu. Tak i treba. Oni su bili i ostali kamaleoni, a mi slepiči koji su sam mogli pitati kamosutra. Bili su to dani za pamtivijek. Superman je otišel. Batman ni došel.

Mrak je zamenil mrak. Kmica kmicu. Nema više 8 sati rada, osmica zadovoljstva i 8 sati odmora. Nema niti 88 stabala. Časna reč. Dan prije dana posle je medijski svecki dan. Vu tom poslu je isto tak, sve više šklopcov, a sve manje punokrvnih. Pismena reč je nebitna. Fakti također. Bitno je puno zvoniti, laprdati i delati kak gazda veli. Negdar je bil jedan, pa se bilo lakše snajti. Sad je sve puno ribnjakov, a unutra piranje. Svak glođe drugog, dok se ne oglođu. Kopipaste je sustavna poveznica.

Izvor je zagađen. Bolje svršiti s vicem nek cmizdriti bez veze. Kad su došli plavi šljemi k nama su naišli na barikade. Plavci dignu dva prsta i vele pis men, a oni z druge strane tri i ne pis men. Časna reč.

Najdraža glumica mi je, inače, bila Tejlor Liz. Kad sam je vu kinu prvi put videl zletelo mi mam Pliz Liz. Njezinog Ričarda nisam volel. Kada je snimal šefa na Sutjeski, stalno je bil pod gasom, odnosno burbonom. Držal ga je ratnik od formata, ž. Bata. Skupa su sad sami u raju. Časna p

mn/prigorski.hr