Piše: Nikica Barać

Nekad mi se čini da je odustajanje najlakša i najteža stvar u životu. Laka zbog odsutstva fizičkog napora i teška u nemiru nesigurnosti. Izabrati pravi trenutak (ako i postoji), pomiriti se da nisi kukavica i ne bojati se da si se predao dok si trebao biti strpljiviji.

Pa se izgubiš u strpljivosti. Podereš sve što su oči naučile gledajući druge. Misliš da tvoja žrtva ne čini žrtvu, već spašenika. Dok u toj prevari gubiš sebe kako bi pronašao vas. I opet, gubiš. Izabereš bitku vrijednu zadnjeg mišića i trzaja i unaprijed znaš da nikad nećeš žaliti zbog nje. I nećeš, u pravu si. Sve dok ne dođe druga bitka i shvatiš da se više ne znaš boriti kao prije.

Noge su teže, kosti krhkije, refleksi sporiji a motivacija nijema. Više se bojiš poraza jer znaš kako izgleda. A izgleda odvratno.

Ne možeš objasniti da nisi loša osoba, ne možeš i ne znaš jer nisi taj tip. Ne znaš se prodati onako kako se ljudi danas uspijevaju prodati bez da pokažu svoj rok trajanja. Jedino što možeš je biti ono što jesi. Nadati se da je to nekome dovoljno da se odmakne od svoje nesigurnosti. Jedino što trebaš je dati prostora nekome da te vidi u izlogu i shvati da joj pristaješ bez nagovaranja i manipulacije.

Da ima ono nešto u tvojoj liniji vrijedno spajanja s njezinom kožom.

Kladim se u sve da je odustajanje najlakša i najteža stvar istovremeno. Odustati dok nešto silno želiš, a taj te izostanak čini nepotpunim. Kao da radiš protiv sebe. Čak i dok brineš o svom miru, kao da mu kradeš sve što je ikad mogao imati a da ga razlikuje od drugih. Zato je nekad najbolje biti lutka u izlogu.

Stajati uspravno i nadati se da će cura koja voli Gin osjetiti žeđ kad vidi svoj odraz u tvom smjeru.

Sve osim toga samo je priprema za bitku u kojoj nećeš biti brz, mudar ni tih. Sve osim toga je poraz u grču i ponavljanje uma koji ignorira ono vrijedno.

Dogodi se jednom ili dvaput, da pored tvoje linije prođe žena koja na svojim usnama nosi trag Gina. Ako si dovoljno sretan, zastat će. Ako nisi, sve osim njenih oči ukopanih u tvoje lice, samo je nebitnost pretvorena u nadu.

Ako nisi, onda si već izgubio. Vjeruj mi, izgubio si dovoljno.

prigorski.hr