Piše: Nikica Barać
Davno sam stvorio teoriju da svaka životna situacija u sebi ima barem jednu Gibonnijevu pjesmu. Tekst i poruku koja se može prenijeti na taj trenutak.
Tako sam živio u zabludi da danas neću naići na priču o mandarinama, koja je sve samo ne o tome, i vidio sam da baš kao i Gibonni ne znam čemu se nada srce moje. Jer mi od ovoga stvarno ne znamo bolje, niti možemo da damo.
Onda sam popričao sa prijateljem koji se nalazi u kompliciranoj situaciji a itekako zna što želi. Rekao sam mu, hodaj, nebo strpljive voli! Hodaj, možda se ipak sve u dobro pretvori…
Čak i kad me pogledao pogledom ludila, rekao sam mu samo – oprosti. I am sorry…
Pokušavao sam to ignorirati ali više ne mogu. Gibo zna. On je jednostavno predvidio sve potencijalne situacije i daje sve od sebe da pomogne ljudima.
Čak i čovjek koji je umalo ostao bez testisa hoda ulicom i pjeva – Slavim ove dane što si tu. Ludilo…
Što bi bilo da ga je izgubio? Pjevao bi – tebe nisam bio vrijedan…
Ako ste pomislili da je to sve, nije. Ne odustajem!
Vrime je da se pomirim sa svitom, i u svemu nađem lipo, jer znam da će mi Gibo pomoći kako samo on zna. Nije šala…život me umorio i sad žeđam da ispred mene dođu zlatne godine.
Možda sad pretjerujem, ali želim da vidite njegovu poruku. Dobar i glup ista je stvar, i tu ništa promijenit ne mogu. Znam samo da sam ga zavolio i poslušao. Više mi nitko ništa ne može. Rekao mi je i čuo sam, gdje me staviš tu ću rasti. To je najbolji način prihvatiti život i sve njegove prepreke.
Samo zato bih volio da prestanu ovakve gluposti s mandarinama, iako znam da se srce nekad nada ne mogućem.
Samo ponekad se čovjeku dogodi nešto posebno. Krene suptilno a nastavi se moćno i direktno. Krene onako, od oka, pa se nađeš gdje se pitaš koji ju vjetar k meni nosi i završi tako da ona postane lipa tvoja.
Sve se oko mene odjednom pretvara u posoljeni zrak i razlivenu tintu, osjećam da me život nije umorio i svi moji punti kad se zbroje…, sve dođe na njeno.
Dobro Gibonni, odakle ti ovo sve? Čini mi se kao da znaš više od mene. Od nas.
Svi smo mi samo goli pod zvijezdama. Pod nebom, na podivljalom moru.
Ne brinite, neću se naljutiti ako mi netko kaže – šuti, umukni! Razumijem…
Ne želite da Gibonni više bude vaša bol…
Samo zato uvijek, ali baš uvijek kad se nađete u škakljivoj situaciji znajte da postoji jedan umjetnik koji vas razumije i zbog kojeg nikad niste sami.
Ako i odbijate pomoć sastrane, nitko ne mora znati da ste uzeli njegovu.
Bila to ljubav, prijateljstvo, testis ili da ne znate plesat. Kaplja voska na koži ili ako vas netko nosi na duši. Sasvim je nebitno.
Ljudi, samo hodajte…, jer nebo strpljive voli. I možda, možda se baš vama sve u dobro pretvori.
PS.- Samo ozdravi mi ti.
prigorski.hr