Vrbovčanin Žarko Marunić (69), umirovljenik voli čitati i voli pisati. O toj njegovoj ljubavi, znaju samo njegovi prijatelji. Piše pjesme i prozu.
Kad je riječ o objavljivanju, Prigorski.hr je prvi koji objavljuje njegov rad.
S A N
U dugoj, besanoj noći
Odlučih: Predat’ se neću!
U dugoj, besanoj noći
Odlučih: Sanjat’ ću sreću!
U dugoj, besanoj noći…
I zaspah, a nisam znao
Da snovima ne mogu vladat’
I zaspah, a nisam znao
Da snove ne mogu skladat’
I zaspah, a nisam znao…
I sanjah što san je htio:
I ljubav, i plač, i more
I sanjah što san je htio:
I suza, i smijeh, i bore
I sanjah što san je htio…
B LJ E S A K
Ako je naš život
Kratkotrajni, neprimjetni bljesak u mračnom mraku beskonačne beskonačnosti
I u tom bljesku pojavimo se kao žensko ili muško
Pa nas oblače u ružičasto ili plavo
Igramo se lutkama ili loptom
Vozimo ženske ili muške bicikle
Pa biramo haljine ili odijela
Štikle ili tenisice
Koristimo ženske ili muške mirise i pomade
Obavljamo pretežno ženske ili pretežno muške poslove…
I onda ostarimo (ako pristignemo do starosti)
I razdiru nas razmišljanja o mračnom mraku beskonačne beskonačnosti
Koja je ispred nas
(zanimljivo…nitko ne razmišlja o mračnom mraku beskonačne beskonačnosti
Koja je IZA NAS, iz koje smo stigli???)
I onda UMREMO
Ostanemo bez sebe
Pa nas zakopaju ili spale…
I odjednom smo – jednaki…
Nema ženskih i muških grobova, humki, urni
Nema ženskih i muških križeva, krstova i nišana…
Tek nam slova i znakovi govore
tko je u mračnom mraku beskonačne beskonačnosti
KOGA VIŠE NEMA