Dan podno Kalnika, obitelj Golub, lavanda, smilje, priroda, mirisi, veselje, ljubav…
KALNIČKA LAVANDA
Mirisi mora vraćaju me u djetinjstvo rano,
Tada djed dozivao je oj, Jano, moja stara Jano.
Mirs poljem šara,
Za dušu od lavande nema većeg dara,
Planina odiše jako,
Napokon sada je mirno i lako.
Leptiri nadlijetaju kao mladi hati,
Ovaj mir i toplinu novac ne može da plati.
I ptice pohrlit će na odmor uz planinu,
Lavanda sve liječi i gorku daljinu!
LAVANDA
Jutre dok je zadišale,
Jedne male ptičje nije pone okoljišale.
Na pot se dogi dele,
Stati nije smele,
Prešle je uz stare jele,
Od toge je jadne se blele,
Na kraju, se uz planinu z ljubavlju splele.
Lavanda lječila je od jala ljude sake,
I si poznalji su ju kak merake!
Tožen dok je saki,
I dok mu poti nesu laki,
Dojdite na Kamenicu i bodite jaki.
Navek negativcov bode i tožni to su narodi,
To večne u srci se tuđa briga vodi.
Veselje nek z vami bode,
I voljite se narode!
Lavanda sad mirisam se lječi,
I saku togu spreči!
Lorena Golub
