Vrbovečki šešir valja ponuditi kao suvenir grada Vrbovca

Stari, tradicijski obrti izumiru. Sve je manje licitara, kolara, klobučara, potkivača, lončara.. Obitelj Posarića iz Križevaca, u Ulici kralja Tomislava 78 izrađuje šešire – klobuke i kape. Ova se obitelj klobučarskim obrtom bavi 80 godina.

Franjo Posarić (68) nam je rekao kako je njgov otac Franjo Posarić (1912.-2002.) koji je rođen u Gostoviću kraj Vrbovca  klobuke izrađivao u Dubravi punih 35 godina. (od 1939.- 1974).

-Ja sam 38 godina bio klobučar. Nakon oca nastavio sam ovim obrtom do 2012. kad sam otišao u mirovinu. Danas, ovaj obrt, već 7 godina vodi moja supruga Božica, a ja pomažem koliko mogu.

Svatko je gazda pod svojim šeširom“ ili „Kapa ili šešir glavu čuva“, pa „nakrivio šešir“, samo su neke narodne mudrosti koje govore o važnosti šešira. U znak poštovanja, skida se šešir s glave ili se tek malo podigne – kazao je.

Kakav je odnos spram šešira – klobuka – nekad i danas?

Puno se toga promijenilo. Mi šešire-klobuke i kape izrađujemo u svojoj radnji i prodajemo na veliko. Nekada sam išao po sajmovima u Vrbovec, Križevce, Bjelovar. Danas se šeširi nose sve manje. Jedino nas KUD-ovi traže šešire, jer je šešir dio narodne nošnje.

Franjo Posarić kupio je alat za izradu vrbovečkog šešira od posljednjeg vrbovečkog klobučara Stjepana Požgaja iz Gradečke ulice. Mnogobrojni su modeli šešira. Posebno se ističe „Vrbovečki šešir“.

Što njega karakterizira, po čemu je jedinstven?

Obod vrbovečkog šešira je okomit i cilindričnog je (višeg) oblika. On ima ružu odotraga. Slavonski šešir nema cilindrični obod i manja mu je ruža. I kad je već tako možda će se jednog dana netko sjetiti da bi vrbovečki šešir mogao biti originalan vrbovečki suvenir u naravnoj veličini ili u manjem obliku.

I na kraju razgovora o klobuku, posebno vrbovečkom, spomenimo da je Franjo ugledni križevački vinogradar i vinar. Obrađuje 800 trsova. Franjo je dobitnik mnogobrojnih priznanja na izložbama vina.

Posebno mu je draga Velika zlatna medalja koju je osvojio za vino sauvignon u mađarskom  gradu Csurgu.

Dragan Vicković/prigorski.hr