ilustracija/ Sanjin Strukić/Pixsell
ilustracija/ Sanjin Strukić/Pixsell

KaŽe AFINGER Pezdec

Ponekad se osečam kaj da sam se norih gljiv najel. Vjutro sam, praf za praf, probal onu gljivu pezdec, belu, a ne kad dobi smeđe fleke. Mam sam se napuhnul od te puhare i zletelo mi, tiho, tiho, najtiše. Pravil sam se bedakom i nisam nikom nikaj rekel, al su se svi oko mene čudno pogledavali. Kaj sad. Vele da je to delati zdravo, al ono drugo kaj uz to ide nije.

Ustvari, nisam siguran, jel je bolše izvest to potiho ili da vas svi čuju. Mi se čini da je i vu politiki tak. Neki rade potiho, a neki su preglasni. One glasne svako malo menjamo, a oni tihi stalno ostanu. Nikom se ne zamere jer imaju pravu meru za pezdec. Kad smo več kod toga, genijalci su rekli da je najpopularniji poljski izum poljski šekret iznad kojeg je natpis obriši za sobom.

Ni, najme, zgodno da to ne napravite, makar je prirodno. Negdar smo i to s liščem delali i ni nam grana zapela za auspuh. Kad ni bilo papirof, smo političke novine koristili i zato je, verovatno, nastalo takvo stanje. Vu današnje vreme se svi vole i mrze samostalno i međusobno, dečki i puce, puce i puce, dečki i dečki.

Tak i treba. Zato bi najviše štel biti dvospolnjak. Primaš i daješ i posle se ne kaješ i moreš se zameriti jedino sam sebi barem jenput mesečno.

mn/prigorski.hr

Komentari

Komentara

Provjerite i ovo

slika

KaŽe aufinger: Minhauzenovci

Ne poznam nikog ili niku kaj se bar jenput u životu ni zlagal. To vam …

Guska

KaŽe afinger: Masni Brk na Martinje

Velim družici da bumo danas, kak i navek, papali gusku na Martinje, kak bi omastil …